Danas se svuda priča kako treba biti „kul roditelj“ i najbolji prijatelj svom detetu. Deluje
primamljivo – biti u toku sa svim dešavanjima, imati potpuno otvorenu komunikaciju, pustiti
dete da donosi sve odluke. Međutim, roditelj nije vršnjak svom tinejdžeru. Ako previše
popustite i izjednačite uloge, lako se gubi struktura, a dete ostaje bez oslonca.

Zašto „drugarski“ pristup ne funkcioniše?

Ako roditelj preuzme ulogu prijatelja, zapravo izbegava svoju osnovnu odgovornost –
vođstvo. Bez jasnih pravila i granica, dete ostaje u haosu, bez jasnih smernica za razvoj.
Tinejdžeru nije potreban roditelj koji mu povlađuje, već onaj ko mu pomaže da nauči kako da
donosi dobre odluke, nosi se sa posledicama i razvija odgovornost.

Realnost: Tinejdžerima treba roditelj, ne vršnjak

Vaše dete nije vaš drugar – ono treba roditelja koji postavlja granice, a istovremeno je
podrška kroz izazove odrastanja. Kada roditelj tretira dete kao odraslu osobu, ono može
osetiti preveliki pritisak da se ponaša zrelije nego što zapravo može. Roditeljstvo znači
preuzimanje odgovornosti, postavljanje pravila i davanje prostora za razvoj – sve to u meri
koja detetu omogućava da uči i raste.

Kako izgraditi odnos pun poverenja, a zadržati autoritet?

Postavite granice sa toplinom. Pravila su neophodna, ali treba ih donositi pravedno i
dosledno. Tinejdžeri poštuju roditelje koji su čvrsti, ali saosećajni.
Komunicirajte otvoreno. Osluškujte, pitajte, budite tu za razgovor – ali ne na način da se
sve odluke prepuštaju detetu.

Pokažite razumevanje. Tinejdžerske godine su teške – priznajte to. Pričajte o svojim
iskustvima i pokažite im da su greške deo rasta.
Dajte im slobodu u okvirima. Pustite ih da donose odluke, ali neka budu svesni
odgovornosti koju te odluke nose.
Postavite realna očekivanja. Ne tražite savršenstvo, već trud i odgovornost. Deci je lakše
kada znaju šta se od njih očekuje.

Granice nisu prepreka, već sigurnost.

Granice ne uništavaju bliskost – naprotiv, daju tinejdžeru stabilnost i sigurnost. Kada zna šta
se očekuje, lakše se snalazi u svetu koji mu često deluje haotično. Roditelj koji zna kada treba
da kaže „ne“, zapravo pokazuje ljubav i brigu. Pravila nisu kazna – ona su smernice za zdrav
razvoj.

Roditeljstvo nije prijateljstvo – i to je sasvim u redu

Biti prijatelj svom tinejdžeru zvuči lepo, ali to nije ono što im je zaista potrebno. Oni trebaju
nekoga ko će ih voditi, podržavati i usmeravati, čak i kada se tome opiru. Umesto da
pokušavate da budete „najbolji drugar“, budite roditelj kakav im zaista treba – vođa, oslonac i
neko ko ih voli dovoljno da ih nauči kako da izrastu u zrele i odgovorne ljude.

NAUČI PRAVU MERU IZMEĐU AUTORITETA I DRUGARASTVA OVDE