Kako ograničavajuća uverenja definišu naš život

Pre nego što počnemo, ispričaću vam jednu priču…

Šetajući šumom, čovek je pronašao orlovo jaje. Poneo ga je sa sobom i spustio u kokošje gnezdo. Orlić se izlegao zajedno sa pilićima i odrastao je s njima. Celog života je radio isto što i ostale kokoške u dvorištu, misleći da je jedan od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima uzdižući se koji pedalj iznad zemlje.
Prošle su godine i orao je ostario.

Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru. - Šta je to? Pitao je… - To je orao, kralj ptica, rekla mu je jedna kokoška. On pripada nebu, dok mi, kokoške, pripadamo zemlji.
I tako je orao umro među kokoškama, ne znajući ko je.

"Sve dok ne osvestite nesvesno, ono će upravljati vašim životom, a vi ćete ga zvati sudbinom."
-Karl Gustav Jung-

Uloga okruženja u formiranju uverenja

Ova priča je super prikaz kako naše okruženje u kom odrastamo utiče na formiranje naših uverenja i kako kasnije ta uverenja utiču na naš život.

U najranijem detinjstvu, svako od nas je iskusio nešto od svojih roditelja ili drugih važnih osoba, zbog čega je kreirao temeljno uverenje o sebi i sopstvenoj vrednosti, o drugim ljudima i vezama koje imamo sa njima.

Ta duboka uverenja određuju u kojoj meri sebe vidimo kao sigurnu, vrednu, kompetentnu, moćnu i voljenu osobu.
Ukoliko su ona negativna, na poguban način će uticati na naše samopouzdanje i samoprihvatanje. Takođe, veliki uticaj imaju i na osnovnu sliku o tome kako nas drugi ljudi vide i tretiraju.

Obzirom na to da su ta uverenja utemeljena u periodu detinjstva, kreirana su dečijim razmišljanjem i korisno je znati da ovakvom razmišljanju nedostaje svest i razumevanje koje dolazi sa životnim iskustvom.

Utisnuta su u nesvesnom delu uma i odatle diktiraju naša osećanja, ponašanja i doživljaj sveta, koji smatramo apsolutnom i univerzalnom istinom.

Šta je orla sprečilo da raširi svoja krila i poleti ka nebu?
Uverenje da je kokoška.

Mi nismo ništa drugo, osim onoga što verujemo da jesmo.

Moć uverenja

Da bih vam približila koliko su uverenja moćna, iskoristiću primer iz knjige Entonija Robinsa (Neograničena moć) u kojoj je podelio zanimljivo istraživanje o ženi koja je imala poremećaj podeljene ličnosti.

Za one koji ne znaju, taj poremećaj karakteriše prisustvo dva ili više odvojena identiteta unutar iste osobe. Svaka od ove ličnosti ima svoj jedinstveni skup misli, osećaja i ponašanja a kada se nalazi u jednom identitetu, druge ličnosti ne postoje.

U jednom identitetu, ta žena je bila u potpunosti zdrava, a kada bi preuzela identitet osobe za koju veruje da ima dijabetes, vrednost šećera u krvi je zapravo odgovarala vrednostima dijabetičara.
Neverovatno ali istinito.

Postoji dosta ovakvih istraživanja u kojima možemo prepoznati koliko uverenja imaju snažan uticaj na naš život. Počevši od placebo efekta, nocebo efekta pa na dalje…

Ako vam ovi primeri zvuče daleko, zagledajte se u svoj život. Kakve rezultate imate u onim delovima života, u kojima čvrsto verujete da ste vešti i uvereni da nešto možete. A onda, sa druge strane, pogledajte kako vaš život izgleda na onim poljima u kojima verujete da niste dovoljno dobri, da ne možete, ili ne zaslužujete.

Javite mi do čega ste došli.

Ona uverenja, koja su nam u nesvesnom utisnuta, određuju kakve ćemo misli da mislimo o bilo čemu.

Ponoviću…

Ona uverenja, koja su nam u nesvesnom utisnuta, određuju kakve ćemo misli da mislimo o bilo čemu.

Daću detaljnije objašnjenje.

Mi ovaj svet opažamo kroz naših pet čula, i to nam je svima jasno. Šta se onda događa sa tim prikupljenim informacijama?

Zamislite da postoji filter, kao kapija između onoga što se dešava oko nas i naših unutrašnjih osećanja. Ovaj filter je sastavljen od naših uverenja i oblikuje način na koji doživljavamo informacije iz spoljnog sveta. Drugim rečima, sve što se dešava oko nas prolazi kroz ova "vrata" koja oblikuju našu unutrašnju predstavu.

Zatim, naša uverenja određuju kakve ćemo misli da mislimo.

Misli koje mislimo, bez izuzetka i sasvim prirodno, utiču na to kako se osećamo.

Na kraju, naša osećanja kreiraju naša ponašanja, tj. akcije koje preduzimamo, a te akcije nas sigurno dovode do rezultata.

Ova matrica se jasno ogleda u svim aspektima našeg života – U zakonu uzroka i posledice, u principu akcije i reakcije i dobro poznatoj izreci; ”Kako seješ- tako žanješ.”

Evo detaljanog primera kako matrica funkcioniše.

Negativno osnovno uverenje može da izgleda ovako:
”Nisam dovoljno dobra.”

Podržavajuće uverenje tog negativnog uverenja:
”Ljudi me ne bi voleli kada bi znali istinu o meni.”

Pripadajuća površinska misao može glasiti:
”Neću ići na tu proslavu. Ne poznajem nikog tamo biće mi neprijatno.”

Emocija koja se budi:
”Osećam neprijatnost i strah od prosuđivanja…”

Potencijalno ponašanje:
Izbegavam odlaske na događaje…

Rezultat:
”Propuštanje prilike za nova poznanstva i stvaranje veza… čime potvrđujem negativno osnovno uverenje:”Nisam dovoljno dobra.”

Sa druge strane, ukoliko imamo pozitivno uverenje:
”Ja sam sposobna i kompetentna.”

Podržavajuće uverenje ovog uverenja:
”Obavljam dobro svoj posao.”

Pripadajuća površinska misao:
”Mogla bih da tražim povišicu, jer znam koliko vredim.”

Emocija:
”Osećam se samopouzdano i vredno.”

Ponašanje:
”Zakazujem sastanak sa nadređenima i popunjavam zahtev za povišicu.”

Rezultat:
Dobijanje povišice, čime potvrđujem svoje uverenje:”Ja sam sposobna i kompetentna, obavljam dobro svoj posao.”

Kreiranje realnosti nije new age s*anje.
Evidentno je da realnost kreiramo akcijama koje preduzimamo.

Naš mozak radi ono što mu se kaže.

Kada bismo se našli u prostoriji sa puno slika i ja vam kažem da pronađete samo one sa pejzažima, u tom trenutku, vi ćete tražiti samo pejzaže, a portrete verovatno nećete ni primetiti.

Dakle, ako verujete da niste dovoljno dobri, vi ćete tražiti dokaze koji potvrđuju to uverenje.

Isto je i kada verujete da ste dovoljno dobri.

Svako nađe ono što traži.

Navešću nekoliko primera temeljnih (i podržavajućih) uverenja:
Ja sam loš/a-Ne mogu ništa da uradim kako treba.
Ja nisam vredan/na ljubavi-Niko me neće voleti i ceniti.
Ljudi su loši-Iskoristiće priliku i povrediće me.
Svet je opasno mesto-Moram se zaštititi.
Ja sam pametan-Uspeću ako pokušam.
Ja sam vredan/na ljubavi-Ljudi me vole i poštuju.
Ljudi su dobri-Većina ljudi ima dobre namere.

Kako ih prepoznati

Daću vam jednu jednostavnu tehniku za osvešćivanje uverenja, stvarno radi, ako ste spremni da budete iskreni prema sebi.

Potrebno je da se setite misli o sebi, koje često imate i šta o sebi pričate:
Primer: ”Sve radim u poslednjem trenutku.” .
Zatim pitate sebe: Šta to znači o meni?
Primer odgovora: Lenja sam….
Ponovite pitanje: Šta to znači o meni?
Primer odgovora: Slaba sam….
Ponovo postavite pitanje:Šta to znači o meni?
Primer odgovora: Nisam sposobna..
Ovo može biti temeljno uverenje.

U vašem primeru, pitanje ”Šta to znači o meni” postavljate dok ne dođete do tačke, da više nemate odgovor na pitanje: ”Šta to znači o meni?”.

Na ovaj način možete da preispitate sve misli ili priče koje često pričate o sebi ili drugima i otkrijete uverenja koja vas sputavaju.

Prvi korak jeste da postanemo svesni svojih misli, a ta svesnost će nam omogućiti da donosimo kvalitetne odluke, umesto da reagujemo automatski, na osnovu iracionalnih uverenja.

Ne zaboravite, svaki postupak utiče na čitavu lančanu reakciju, koju sam iznad slikovito objasnila.

I uradite to sad.

Život nije stvoren, da bi bio protraćen.

Ako ono u šta verujemo definiše našu realnost, da li onda realnost kao ultimativna istina postoji?

Ispričaću vam priču…

Jednom prilikom, dok je prolazio pored cirkusa, čovek je ugledao slonove koji su bili vezani nekim tankim kanapom za mali kolac, koji su mogli u svakom trenutku da pokidaju i oslobode se, ali to nisu radili.

U tom trenutku, čovek je primetio čuvara u blizini i zamolio ga je za objašnjenje. Čuvar je odgovorio: "Kada su slonovi bili mladi i mnogo manji nego sada, nogu im vezujemo kanapom ove debljine. Tada, oni taj kanap ne mogu da pokidaju i oslobode se, iako pokušavaju.
S vremenom, kako odrastaju, priviknu se na to uže i činjenicu da ne mogu pobeći, pa zato više ni ne pokušavaju."