I RODITELJ JE NEKADA BIO POVREDJENO DETE

Nema loših roditelja, samo roditelji kojima je teško. U svetu roditeljstva, često se koristi izraz "loši roditelji", ali da li zaista postoji nešto takvo? Možda je jedina istina da ne postoje loši roditelji, već samo roditelji koji su sami povređeni i nisu izlečili svoje rane i traume. Žive u strahu od greške, da ne budu osramoćeni. Svi roditelji nose svoju prošlost i sopstvene rane sa sobom. Ponekad, ove rane i traume mogu uticati na našu sposobnost da budemo prisutni, empatični i podržavajući za svoju decu. To može rezultirati ponašanjem koje ne odražava ono što bismo želeli da budemo kao roditelji.

Međutim, umesto da osuđujete sebe kao "lošeg roditelja", korisnije je da se zapitate šta se krije iza tih postupaka. Proces isceljenja je ključan za vas kao roditelje koji se suočavate sa unutrašnjim borbama, da li nešto radite dobro ili ne. Važno je da kada ste roditelj osećate svoje rane i traume, i tako razumete kako to utiče na vaše ponašanje i da počnete da radite na izlečenju tih duboko ukorenjenih rana, koje su deo vašeg odrastanja, potisnutih želja i ostvarenja tuđih očekivanja svih trebanja i moranja. Zato se često sa našom decom vrtimo u krug istih ili sličnih postupaka. Važno je da prekinete taj lanac. Radeći na sebi pronalazite načine da izrazite svoju ljubav i brigu prema deci na način koji je zdrav i podržavajući.

Glavni cilj NLP-a je razumevanje kako naše misli, osećanja i ponašanja međusobno utiču jedno na drugo i kako razumevanjem te veze možemo da utičemo na poboljšanje našeg života.

Forsiranje dece da ostvare vaše snove ili poređenje da treba da budu kao vi ili neko drugi, može ozbiljno da naruši samopouzdanje, motivaciju kao i da dovede do osećaja manje vrednosti. Mnogi roditelji imaju želju da deca postignu uspeh i ispune njihova očekivanja, ali to može stvoriti pritisak na decu i osećaj da su voljeni samo kada postižu određene rezultate. Bezuslovna ljubav, s druge strane, znači da volimo svoju decu bez obzira na njihova postignuća ili nedostatke. To znači pružanje bezuslovne podrške, prihvatanje njihove autentičnosti i razumevanje da su oni individue s vlastitim putem i snovima. Zapitajte se na trenutak, upoznajte sebe i budite iskreni do kraja.

Hranite li EGO i lečite li svoje rane ili stvarate duboku vezu sa svojim detetom?

Zašto je vama kao roditeljima zaista toliko važno da dete ima dobre ocene? Ili da ide na dva sporta? Zašto vam je važno da svira neki instrument? Ili da kaže nekome dobar dan?

Vi ne verujete da su petice siguran razlog za uspeh i sreću, zar ne? Ne verujete da vaše dete može da odraste bez da doživi neki neuspeh, zar ne? Takođe ne verujete da to što će sedeti kući kada je celo društvo napolju, da ste ga zaštitili i da mu je bolje kući, slažete se? Previse kontrole, očekivanja, distance, vašeg straha udaljava vas od toga da imate emocionalno stabilno dete i čvrstu emotivnu povezanost. Zapitajte se da li nam je važnije da deca budu srećna i ispunjena, ili da ostvaruju naše snove i ambicije.

Prihvatanje da su naša deca individue sa vlastitim željama i talentima pomaže nam da podržimo njihovu autentičnost i da ih usmeravamo na putu koji je u skladu s njihovim istinskim potrebama. Bezuslovna ljubav takođe podrazumeva postavljanje zdravih granica. Granice su važne jer deci pružaju sigurnost i usmerenje. Međutim, granice treba postavljati s ljubavlju i razumevanjem, ne kao način kontrole ili nametanja svoje volje. Komunikacija je ključna u postavljanju granica i razumevanju potreba i granica dece. Kada radimo na sopstvenom isceljenju i praktikujemo bezuslovnu ljubav, možemo graditi dublje i autentičnije odnose sa svojom decom. Kroz iskrenu komunikaciju, podršku, razumevanje i prihvatanje, stvaramo prostor u kojem deca mogu da rastu i razvijaju se tako da preuzimaju odgovornost za svoj život.

Važno je zapamtiti da smo svi ljudi, uključujući i roditelje, grešimo i da je proces roditeljstva kontinuiran i dinamičan i najteži posao na svetu. Važno je da roditelji priznaju da nema savršenih roditelja, ali da je moguće stalno rasti, učiti i poboljšavati se. Roditeljstvo nije lak zadatak i da svi roditelji imaju svoje unutrašnje bitke. Kroz isceljenje, samorazvoj i bezuslovnu ljubav, možemo postati bolji roditelji i izgraditi dublju povezanost s našom decom. Neka nam bude cilj da budemo prisutni, podržavajući i ljubazni roditelji koji priznaju i cene jedinstvenost svakog deteta. Svako dete ima svoje snove, talente i potencijal, i naša uloga kao roditelja je da ih podržavamo na njihovom putu samootkrivanja i ostvarenja. To zahteva strpljenje, otvorenost i fleksibilnost, jer su deca individualna bića koja se razvijaju i menjaju tokom vremena. Važno je takođe pružiti deci prostor da donose odluke i da uče iz svojih iskustava. Dopustite im da istražuju, greše, uče i rastu.

Naša uloga je da budemo njihovi vodiči, da im pružimo podršku i da budemo tu kada nam trebaju. Ponekad će naša podrška biti u vidu ohrabrenja, a ponekad u vidu pružanja utehe i pomoći kada se suoče sa izazovima. Kroz bezuslovnu ljubav, ne samo da prihvatamo decu onakvu kakva jesu, već ih i podstičemo da budu autentični i da se osećaju voljenima uprkos svojim nedostacima. Bezuslovna ljubav ne znači da trebamo opravdavati sve što rade, već da ih volimo i podržavamo bez obzira na greške koje čine. To stvara sigurno okruženje u kojem deca mogu da istražuju i rastu, i gde se osećaju prihvaćeno i voljeno bezuslovno. Svesni roditelji su svesni svojih sopstvenih rana i trauma i aktivno rade na isceljenju sebe kako bi mogli da pruže bezuslovnu ljubav i podršku deci. To je proces koji zahteva vreme, strpljenje i samorefleksiju. Ponekad će biti teških trenutaka i izazova, ali važno je ostati posvećen procesu rasta i razvoja kao roditelj. Zapamtite, ne postoji savršeno roditeljstvo, ali možemo težiti ka tome da budemo bolji roditelji svakog dana. Kroz isceljenje, podršku i bezuslovnu ljubav, možemo graditi zdrave i ispunjavajuće odnose sa svojom decom. Budimo strpljivi, saosećajni i puni ljubavi prema sebi i svojoj deci, jer samo tako možemo zajedno rasti i razvijati se. Setimo se da roditeljstvo nije samo o odgajanju dece, već i o našem sopstvenom rastu i razvoju kao osoba.