Postavite granice bez griže savesti

Da li ste se nekada osetili iscrpljeno ili preopterećeno jer niste uspeli da kažete “ne” kada je to bilo potrebno? Da li ste se ikada osećali kao da ne živite svoj život za sebe, već samo ispunjavate tuđe želje i potrebe? Jeste li bili u odnosima u kojima vas nisu poštovali, vrednovali i uvažavali? Postepeno, u ogledalu ste počeli da srećete osobu koja je ispunjena nesigurnošću, manjkom samopoštovanja i samopouzdanja. Šta se zapravo dogodilo?

Sve ove emocije su rezultat nepoznavanja sopstvenih granica, kao i njihovo nepostavljanje i neodržavanje.

Kroz ovaj blog, želim da zajedno prođemo kroz koncept ličnih granica i da na tom putovanju otkrijemo zašto su one toliko važne, kako da ih postavimo, a zatim i održimo. Takođe, želim da se fokusiramo na to kako lične granice mogu poboljšati naš odnos koji imamo sami sa sobom, a zatim i kako da gradimo dublje veze sa drugima.

Lične granice su ta nevidljiva linija koju povlačimo oko sebe, kako bismo drugima pokazali kako želimo da budemo tretirani. Njihovim postavljanjem održavamo ravnotežu između naših potreba i potreba drugih ljudi. Takođe, pomažu nam da se osećamo prijatno i bezbedno u odnosu sa drugima.

Svi mi imamo različite nivoe komfora kada je u pitanju prostor, vreme, emocionalna otvorenost prema drugima. Ono što je tebi ili meni prihvatljivo, za nekog drugog može biti opšta katastrofa i to je potpuno u redu.

Svakome od nas se bar jednom dogodila situacija kada smo bili zagrljeni ili dodirnuti, a to nismo želeli. Osetili smo snažnu potrebu da budemo sami, ali drugi ljudi su neprestano prilazili i inicirali komunikaciju o temama koje nismo želeli, jednostavno ignorišući naše potrebe. Ponekad smo se našli u društvu negativnih ljudi koji su nam crpeli energiju, opterećujući nas svojim problemima. Bili nebrojano puno puta tu za naše bliske ljude, a osuđeni smo za onaj jedan put kada nismo bili. Odakle nam pravo?

Kada nam svega toga bude preko glave i odlučimo da ćemo staviti sebe na prvo mesto, ubrzo se opet nađemo sa listom u rukama koja nije naša, čekirajući tuđe želje. Niko ovako ne želi da živi svoj život. Zašto onda, on takav jeste? Zato što ne poznajemo svoje lične granice ili ih poznajemo, ali ih ne postavljamo ili ih postavljamo, ali ih ne održavamo.
Sprečava nas strah od odbijanja ili osude drugih, strah od sukoba i gubitka važnih odnosa, strah od samoće, osećaja neprijatnosti… Ili verujemo onom glasu u glavi koji nam govori da smo sebični, ukoliko uradimo nešto za sebe.

Da li ja to uopšte zaslužujem?

I ja vam sada kažem: Zapitajte se, čiji je to glas? Ko vam to govori? Postavljanje granica nije lako, ali verujte mi, kratkotrajna neprijatnost zarad dugoročnog zdravog odnosa sigurno se isplati! Prvi korak u postavljanju granica, jeste njihovo prepoznavanje. Da biste nekome saopštili koje su vaše granice, prvenstveno vi morate da znate gde se one nalaze.

Definišite svoje granice

Zamoliću vas da, se nakon čitanja ovog bloga, sećajući se nekog odnosa ili situacije, uzmete papir, olovku i odgovorite na sledeća pitanja:

1. Kako se osećam u ovoj situaciji?
2. Da li sam iscrpljena ili preopterećena?
3. Koje su moje potrebe u ovom odnosu?
4. Da li mi nedostaje vreme ili prostor za sebe?
5. Kako bih volela da se ophode prema meni?
6. Da li se osećam poštovano i cenjeno?
7. Šta mi prija, a šta mi ne prija u ovom odnosu ili situaciji?
8. Da li osećam pritisak da uradim nešto što ne želim ili što nije u skladu sa mojim vrednostima?

Ukoliko vam ova pitanja nisu potrebna i veoma dobro znate gde se vaše granice nalaze, prelazimo na korak broj 2.

Saopštavanje

Mi smo sada odrasli ljudi koji imaju sposobnost da jasno komuniciraju. Zašto onda biramo, da se ponašamo kao deca? Često svoje granice vrtimo samo u svojoj glavi, bez da o tome progovorimo, a onda popizdimo kada neko nije shvatio šta mislimo, želimo, ne želimo, hoćemo ili nećemo, šta nam prija ili ne prija.
Kada jasno kažemo šta očekujemo, drugim ljudima ostavljamo malo prostora da “pogrešno” postupaju prema nama.

Ako ćutiš o tome kako se osećaš, kako ću znati da li treba da ti pružim prostor ili da budem tu za tebe?

Ako ne izraziš svoje potrebe, kako ću znati gde je tačno granica između onoga što ti prija i onoga što ti smeta?

Ako ne postaviš jasne granice sa svojim vremenom i energijom, možda ću nesvesno pretpostaviti da si uvek dostupna.

Ako ne kažeš koje su tvoje granice, kako ću te zapravo upoznati?

Evo nekoliko ideja kako saopštiti granice:

• Važno mi je da ispoštujes zajednički dogovor. Ako se nešto promeni, molim te pošalji mi poruku nekoliko sati ranije.
• Kada sam tužna ili potrešena potreban mi je prostor i vreme da procesuiram svoja osećanja, pre nego što pokušamo da razgovaramo. Tvoje razumevanje u tim trenutcima mi znači.
• Molim te, poštuj moj lični prostor i nemoj koristiti moje lične stvari bez mog odobrenja. Želim da se osećam poštovano u vezi sa svojom privatnošću.
• Imam potrebu da ponekad provedem vreme sama, kako bih se napunila energijom. Molim te, poštuj moju potrebu za samoćom, bez uvrede.
• Volela bih da zajedno postavimo realne ciljeve, kako bismo smanjili stres i uspešno obavljali poslove.
• Hajde da poštujemo različita mišljenja i perspektive, kako bismo imali zdravu komunikaciju i razmenu, bez omalovažavanja i osuđivanja.

I taman pomislimo kako smo pokidali ove granice i uspešno ih postavili, ubrzo krenu da ih krše NA BOGA NE MISLE! Zašto je to tako?

Pa, zato što u većini slučajeva nije dovoljno izjasniti svoju granicu, već je potrebno i održati je. Prelazimo na korak broj 3 – delovanje.

Na primer:
Prošle nedelje sam pozvana na neki događaj koji se organizuje ovog vikenda, na koji mi se ne ide. I pošto sam sada osoba koja se trudi da jasno komunicira svoje granice, po prvi put sam skupila hrabrost i snagu da kažem “NE”. Te sam odgovorila da ću ovog puta izostati jer mi je potrebno da vikend provedem sama.
Baš sam ponosna na sebe što sam uspela!
Ali dan pred vikend, prijateljica me je opet pozvala i kao da nikada nije čula moje “ne”, upitala: Jesi li odlučila šta ćeš da obučeš? Kada krećemo? U 19h ili 20h? Hoćemo li ići jednim autom?

U ovom trenutku postoje dve opcije. Ili ću se postarati da se moje granice poštuju, tako što ću ih odbraniti. Ili da popustim i ipak odem, što će dovesti do toga da svaki sledeći put kada postavim granicu, ona bude zanemarena.

Sada je važno da se zapitam: Šta je ono što želim za sebe?

Da bismo odbranili svoje granice, ne moramo ući u konflikt. To možemo da uradimo na ljubazan i asertivan način.

Na primer:
Prošle nedelje kada si me pitala za taj izlazak, saopštila sam ti da ne želim da idem i da mi je potrebno da vikend provedem sama. Moja potreba je i dalje ista, ali hvala ti što si me pozvala.
Nakon ovoga, može doći do otpora. To znači da ćete vrlo verovatno čuti izjave poput: “Nisi fer”, “Pozvaću te za sat vremena ponovo”, “Ja uvek idem sa tobom” ili prosto zaćute, prestanu da se javljaju i prekinu komunikaciju sa vama…

Kada krenemo da postavljamo granice, mi nikoga tim činom ne ugrožavamo. Naprotiv, radimo ono što je dobro za nas. Međutim, ljudi će najćešće reagovati otporom, bojkotom, odbrambenim stavom, ćutanjem i ispitivanjem tih granica. Svi ti otpori nastaju iz straha da će se odnos promeniti, iako sama promena ne podrazumeva ništa loše.
Neke osobe će se teško suočiti sa tim. Možda vam je mučno da to prihvatite, ali ta bitka prosto nije vaša.
Umesto da živite u krivici, poverujte da dok branite svoje granice, takođe pružate priliku drugoj osobi za rast. Ako vas ta osoba poštuje, ona će se potruditi da prilagodi svoje ponašanje dok uči da poštuje tuđe granice i na taj način postepeno razvija i svoje sopstvene. Da bi naši odnosi bili kvalitetni, potrebno je da na njima zajedno radimo. Za svaki otpor prema vašoj granici postoji način kako ispravno postupiti i odgovoriti.

Na našem programu NLP Practitioner, između ostalog, učimo vas veštinama asertivne komunikacije.

Neke odnose, pak, ne trebamo čvrsto da držimo… Trebamo biti spremni da pustimo sve ono što nas sprečava da koračamo tamo gde želimo da budemo.

Na kraju, ono najvažnije: Prihvatanje.

Prihvatanje granica je znak zdravog i funkcionalnog odnosa.
U takvom odnosu, druga strana uvažava i poštuje tvoje potrebe. Nema ničeg negativnog. Nema ljutnje. Nema otpora.

“Pokaži mi svoje granice, a ja ću ih sa poštovanjem prihvatiti. Na taj način izražavam svoju ljubav i uvažavanje, što će učiniti da naš odnos raste, jer smo uvažili i ispoštovali potrebe jedno drugog. Zbog toga se u ovom odnosu osećamo sigurno i prihvaćeno.“

Na kraju, uvek budite svesni da je poštovanje tuđih granica podjednako važno. Sve ono što želimo za sebe, moramo biti spremni i mi drugima da damo. Setite se da postavljanjem i uvažavanjem ličnih granica gradimo svet u kom se međusobno podržavamo i poštujemo. Ne forsiramo samo ono što je nama važno, već dopuštamo da svako živi u skladu sa onim što mu je potrebno.