Kažeš pet puta da skloni telefon, uradi domaći ili sredi sobu. Dobiješ ignorisanje, prevrtanje očima ili svađu?

Ceco, evo da se javim i kažem ti hvala… Pre je bilo: „Jesi li uradio domaći?" – „Kasnije." Sada: „Jesi li uradio domaći?" – „Da, mama!" Nisam sigurna da li je ovo stvarnost ili paralelni univerzum, ali sviđa mi se.

Nije lako staviti sve u jednu rečenicu, ali stvarno je bio pakao. Postala je nemoguća misija za mene kako da ga motivišem bez vikanja i stalnog nadgledanja. Sada on sam preuzima odgovornost, a ja sam prestala da budem policajac u kući. Hvala ti, Ceco, ovo je ogromna promena.

Draga Ceco, neopisivo mi je puno značio rad sa tobom, kako da se nosim sa mojom tinejdžerkom. Kako razumeti, prihvatiti i pomoći dok ih emocije, hormoni i društvo preplavljuju. Ti si stvorena za ovo što radiš i samo dalje tako. Kao što si ti meni rekla koliko je važno i bazno da moja ćerka zna da sam ja uz nju šta god se dešava, tako znam da ja mogu uvek računati na tebe! Hvala ti!

Nisam ni shvatala koliko je moje „ja znam najbolje" udaljavalo moju ćerku od mene. Hvala ti što si me naučila da slušam i razumem jezik moje ćerke, i sada po prvi put osećam da se razumemo i poštujemo i znam da će biti teško ponekad, ali sada znam gde je problem i kako brzo da izađemo iz njega.

Nisam verovala da mi treba edukacija, ne verujem u kurseve, ali nisam imala više kud, haha, promenila si mi život. Mama sam 3 tinejdžera, svi su drugačiji i ja sada znam kako sa njima, kako da razumem, a sačuvam granice. Konačno sam dobila i ja malo svog života i mira. Ima iskakanja i to je okej, ma živela ti nama. Kaže Sara: „Od kad učiš od Cece, svima nam je lakše", haha.

Odluka da učestvujem u programu bila je jedna od najvažnijih koje sam donela. Korak po korak počela sam da primećujem male, ali važne promene — prvo u svojoj komunikaciji, a zatim i kod svoje ćerke. Naučila sam da ne reagujem odmah, već da svesno biram kako ću odgovoriti, i da uz prave reči gradim bolji i zdraviji odnos sa svojim tinejdžerom. Cecina podrška kroz ceo proces bila mi je neprocenjiva.

Najviše me je frustrirao taj osećaj zbunjenosti oko svega… koliko telefon, da li stvarno škola ima smisla, za koje vreme spremam svoju decu, hoću li biti kriva ako nešto ne bude uradila kako treba… Iskreno sam bila umorna od tog osećaja. Nakon tvoje edukacije i rada sa tobom konačno MIR, JASNOĆA – neprocenjivo. Hvala ti za sve što radiš.

Ceco, najviše mi je značilo što si me naučila kako da postavim granice, a da ne izgubim živce kada istu stvar ponovim dvadeset puta. Na tako nežan i nenametljiv način si mi pokazala gde grešim i šta mogu drugačije, a da se nijednog trenutka ne osećam kao loša mama. I ono što mi je možda najvažnije, kroz tvoj rad sa mojim detetom promenila sam se i ja. Naučila sam da spustim telefon, zastanem i stvarno je pitam: „Kako si? Šta te muči? Šta ti treba od mene?" Hvala ti što ne radiš samo sa našom decom, već učiš i nas roditelje kako da ih zaista vidimo i čujemo.